|
KARDIOVASKULARNE BOLESTI U RADU HITNE POMOĆI BEOGRAD
Sazetak: Uvod: Kardiovskularne bolesti zauzimaju visoko mesto po stopi obolevanja I smrtnosti u našoj zemlji. Hitna pomoć se nalazi na veoma važnom mestu u lancu zbrinjavanja takvih bolesnika. Bol u grudima je najčešći razlog za obraćanje hitnoj pomoći, ali kod ostalih bolesti srca I krvnih sudova, teškoće sa disanjem, vrtoglavice, krize svesti kao I potpuno nejasna stanja, mogu biti znaci kritičnog stanja kod pacijenata. Cilj rada: Želeli smo da sagledamo koji je osnovni problem zbog koga su se pacijenti obraćali hitnoj pomoći a radilo se o hitnom stanju – kardiovaskularnim bolestima, kao i njihov odnos prema ukupnom broju obavljenih intervencija tokom jednog meseca - januar 2009. Metod rada: Analizirali smo I uporedili rezultate lekarskih izveštaja iz januara 2009. sa brojem obraćanja TC 94, I ukupnim brojem primljenih naloga za intervenciju. Opravdanost intervencije je odredjena na osnovu broja pacijenata koji su dobili terapiju na licu mesta, kao i na osnovu potrebe za hitnim transportom do nadležnih KBCa. Rezultati: U januaru 2009 je obavljeno 96000 razgovora, a primljeno 6137 naloga za hitnu intervenciju. Bol u grudima je bio razlog za prijem kod (n=1220) 20%. Teškoće sa disanjem, nejasna stanja, glavobolja, stanja bez svesti su bili razlog za prijem u ostalim slučajevima. Kod 1550 (25%) pacijenata je utvrdjena novonastala ili pogoršana kardiovaskularna bolest. U 312 slučajeva (5%), se radilo o akutnom koronarnom sindromu, hipertenzija je utvrdjena kod 9%. Kod 1% se radilo o akutnom popuštanju srca, a poremećaj ritma I hronična srčana slabost je ustanovljena je kod 5% pregledanih. Akutni infarkt miokarda je činio 14%, angina pektoris 80% a naprasna smrt 5% - akutnog koronarnog sindroma. 69% pacijenata je preveženo uz monitoring do koronarnih jedinica nadležnih KBC-a. Reanimacija je uspešno završena kod 10 pacijenata. Zaključak: Visok procenat zastupljenosti kardiovaskularnih oboljenja u radu hitne pomoći Beograd, pogotovo onih koje se mogu kontrolisati prevencijom, redovnim uzimanjem lekova – govori o niskom stepenu zdravstvene prosvećenosti i nedovoljno razvijenim sistemom zdravstvene zaštite.
|
|
